Ljudi koji se bave planinarenjem u proseku su zdraviji, duže žive, manje su skloni gojenju, bolje se nose sa svakodnevnim stresom i uopšteno su srećniji u životu.
KO PLANINARI, DUŽE ŽIVI
Ljudi koji žive na nadomorskim visinama, ali i oni koji redovno posećuju planinarske vrhove
imaju odlične preduslove za duži život i dosezanje duboke starosti, pokazuju brojne naučne
studije rađene na stanovništvu u indijskom Kašmiru. Veruje se kako planinski vazduh ima
odličan uticaj na organizam jer stimuliše njegov rad i pospešuje izlučivanje toksina.
VISINA SE BORI PROTIV GOJAZNOSTI
Još od početka 20. Veka naučnici su potvrdili da boravak na višim nadmorskim visinama, a
posebno udruženo s kretanjem, pospešuje gubitak viška telesne težine znatno brže nego u
drugim uslovima. Veliki uticaj ima već i šetnja po planinama jednom nedeljno, a nije potrebno
nabijati intenzivan tempo, tvrde stručnjaci.
SMANJUJE RIZIK OD SRČANIH BOLESTI
Na višim nadmorskim visina manja je koncentracija i kiseonika, ali to može blagotvorno da
delujei na zdravlje srca i ceo kardiovaskularni sistem. Tako boravak u planinama može da
izmeni srčanu funkciju, podstakne cirkulaciju pa čak i stvaranje novih krvnih sudova.
SMANJUJE STRES I PODSTIČE SAN
Osim svežeg vazduha i oku ugodnog krajolika, boravak u planinama dokazano smanjuje nivo
stresa, pomaže u opuštanju nakon naporne radne nedelje pomaže čoveku da ponovo uspostavi
svoju vezu s prirodom. Fizičko iscrpljivanje na planini najbolji je lijek za nesanicu, a dobro
društvo u planinarenju terapija za srećniji život.
PLANINA PODSTIČE NA FIZIČKU AKTIVNOST
Od penjanja po stenama, skijanja, biciklizma ili pak same šetnje, boravak na planini je
nezamisliv uz sportske aktivnosti koje većini ljudi lakše „padaju“ nego vežba u zatvorenom
prostoru. Osim toga, one su odličan način za veliku potrošnju kalorija i jačanje kondicije.
Izvor: menshealth.rs