Kako prilazite Divčibarama, vidite tu i tamo hrpice zaostalog snega pored puta. Ništa ne može da vas pripremi da ćete dolaskom na Divčibare ugledati livade pune snega, deca na igralištu skaču, bacaju grudve, mnogi su u majcama jer je temperatura ovog prolećnog dana preko 20 stepeni.
Turisti se šetaju, roditelji guraju bebe u kolicima, grupe mladih prolaze pešačkim stazama Divčibara uz smeh i dobro raspoloženje. Neki su tu na dan a neki ostaju nekoliko dana u nekom od apartmana na Divčibarama. Čist i blag vazguh miriše na borovu šumu. Lagan povetarac s vremena na vreme dune i podseti vas da se nalazite na planini.
Na Golupcu, šetači dolaze i odlaze, slikaju se, veselo razgovarajući i šaleći se. Dolaze grupe planinara iz Valjeva i Lazarevca, sednu malo da se odmore, slikaju se sa zastavama svojih društava i nastavljaju prema Ljutom Kršu, jednom od vrhova Divčibara. Ovaj dan im je ruta pešačenja 20km.
Turisti se vide na sve strane a opet neka prijatna tišina, meka trava Divčibara kao da upija svaki zvuk. Svi se osećaju prijatno i raspoloženo sa plućima punim divčibarskog vazduha, daleko, daleko od gradske buke u prelepom ambijentu prirode Divčibara.
