Popusti u vansezoni su 50% a nudimo i posebne pogodnosti za stalne goste

Gde na odmor – Letovanje leči dušu i telo – Saveti stručnjaka

Kako odabrati pravo mesto za godišnji odmor, šta se savetuje zdravima, a šta hroničnim bolesnicima? Deset dana je malo, za dve nedelje se organizam adaptira, a tri su optimalne za opuštanje

Kuda na odmor, kuda sa decom, smem li da se udaljavam od kuće i doktora, šta da ponesem, kako da putujem… Ovo su samo neka pitanja o kojima ovih dana podjednako razmišljaju i zdravi i hronično bolesni. Na odabir destinacije utiče ne samo zdravstveno stanje već i godine. Neko odmor želi da provede u spokoju i tišini, dok bi drugi da osete naboj adrenalina i na taj način se oslobode negativne energije sa posla.

U svakom slučaju letovanje mora da se detaljno planira, a šta to sve podrazumeva objašnjava primarijus dr Dušanka Stevović Gojgić, načelnik ambulantne službe Hitne pomoći u Beogradu:

– Odmor je retka prilika u toku godine u kojoj bi trebalo svi da uživaju. Kada je reč o porodicama, destinacija se bira zavisno od toga da li je dete zdravo ili bolesno, prema sopstvenim željama i savetu lekara. Međutim, bez obzira na prirodu bolesti, svi bi trebalo odmor da provedu u prirodi. Ako dete ima srčanu manu, bronhijalnu astmu ili neku drugu respiratornu bolest, neophodna je konsultacija sa pedijatrom. U svakom slučaju, planina sa nižom nadmorskom visinom, bila bi pravi izbor. Deca se, inače, najbolje osećaju tamo gde se i roditelji dobro osećaju. Mesta bez alergena nema, a za mališane je najbolje poštovati uslove u kojima boravite. To podrazumeva čiste, provetrene prostorije u kojima spavaju i borave, higijenski i epidemiološki ispravnu hranu, kontrolu boravka na suncu i dovoljno sati sna.

image

* Kako odmor da provedu srčani bolesnici?

– Srčanim bolesnicima veoma prija more, ali i planina i banja, ukoliko se pridržavaju najosnovnijih postulata zdravog života. Na moru se savetuje odlazak u šetnju ili na plažu do 10 sati pre podne i posle 17 časova po podne, laki obroci od barenog i svežeg povrća i voća bez masnoće, bez masnog mesa i konzerviranih proizvoda. Mogu kratkotrajno i da plivaju, ali ne u susret talasima niti da se udaljavaju od obale, već paralelno sa njom. Obavezan je odmor za vreme jakog sunca u kući, uz uzimanje redovne terapije. Šetnja pored mora u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima predstavlja pravo okrepljenje za ove osobe. Preporučuje se i boravak u borovoj šumi ukoliko je ima, ali i sedenje na terasi pod suncobranom. Važan je svaki kontakt sa prirodom.

* A na planini?

– Kada su duže vreme u stabilnoj formi, srčani bolesnici mogu da koriste i planinu sa nadmorskom visinom do hiljadu metara. To znači da nemaju anginozne tegobe, ali da se što više odmaraju. Njima se preporučuju lagane šetnje, nikako penjanje uzbrdo ili osvajanje vrhova. Veća nadmorska visina traži zdravije osobe, jer je vazduh razređeniji. Penjanje uz brdo zahteva više kiseonika, a kada neko nema dovoljno kondicije dolazi do lakšeg zamaranja. Kod srčanih bolesnika ova vrsta aktivnosti je apsolutno isključena. I gde god da se nalaze i ma koliko da se dobro osećaju, nijednog trenutka ne smeju da zaborave kontrolu krvnog pritiska.

* Šta prija dijabetičarima?

Da bi otišli na odmor, dijabetičari takođe prvo moraju da stabilizuju svoju bolest i poštuju higijensko-dijetetski režim. Uz sebe je neophodno da imaju zdravstveni karton i da destinaciju biraju u blizini zdravstvenog centra u koji blagovremeno mogu da stignu.

Ako putuju na planinu, nadmorska visina ne sme da premaši hiljadu metara, jer ne treba preterano da se izlažu fizičkim naporima. Ako se odluče za more, poželjno je da u okruženju ima borove šume i drugog zelenila. Zapravo, za dijabetičare je najbitnije da borave u mestima bez mnogo buke i galame, da imaju redovne obroke i dve užine, kalorijski i glikemijski izbalansirane. Ishrana mora da bude bez suvišnih slatkiša i masnoće. Podrazumeva se i obavezno uzimanje terapije bilo da je insulinska ili u tabletama. Važno je takođe i da postoje dobre staze za svakodnevnu šetnju, koja je za ovaj tip bolesnika obavezna. Šetnja, zapravo, služi, kako očuvanju malih krvnih sudova koji najlakše propadaju, tako i velikih.

* Da li su lekovitije banje ili planine?

– I planinski i banjski turizam se svima preporučuje. Jedino astmatičari i srčani bolesnici treba da izbegavaju mesta sa velikom nadmorskom visinom, zbog razređenog vazduha. Banje se više preporučuju osobama sa kožnim problemima, bubrežnim, neurološkim i plućnim bolesnicima, ali i zdravim rekreativcima. Sve naše banje su odlične po lekovitosti voda i tretmana koji koriste, jedino bi trebalo izabrati odgovarajuću. Osobe sa disajnim problemima odmor mogu da provedu u Sokobanji ili na Divčibarama, koje se smatraju vazdušnom banjom. Banja Koviljača, Vrdnik i Niška banja se preporučuje srčanim bolesnicima, jer im odgovara klima, a u njoj rade i odgovarajući stručnjaci. Anemični o da letuju na Zlatiboru, a psihijatrijski bolesnici u Gornjoj Trepči, Sokobanji ili na moru. Šetnja u prirodi, plivanje i sportovi su za njih pravi vid terapije.

Izvor: Novosti.rs